Циљ целокупне уметности јесте да објасни самом уметнику и онима око њега оно за шта човек живи, шта је значење његовог постојања… Уметност мора да носи човекову жудњу за идеалним, мора бити одраз његових чежњи… Уметност мора човеку дати нову наду…“
Андреј Тарковски
На данашњи дан 1932. у малом руском месту Завражје рођен је великан светске кинематографије Андреј Тарковски. Његов филмски опус у коме су живот и уметност у јединству чине: „Ваљак и виолина“ (дипломски филм), „Иваново детињство“, „Андреј Рубљов“, „Сталкер“, „Соларис“, „Огледало“, „Носталгија“ и „Жртвовање“.
На часу ликовне културе, ученици одељења Т1 су одгледали први део филма о руском иконописцу 15. века, Андреју Рубљову, и упознали се са основним појмовима о фрескописању, иконописању, али и чули први пут за великог редитеља.
„Сви моји филмови, на један или други начин, говоре о томе да људи нису усамљени и напуштени у космосу, већ да су безбројним нитима повезани са прошлошћу и будућношћу; да сваки човек, живећи свој живот, додаје једну нит која га повезује са целим светом, заправо са целокупном повешћу човечанства.“
Андреј Тарковски
У свом дневнику 1. априла 1966, Тарковски је написао:
У филму о Рубљову, последње што желим је да потпуно тачно реконструишем околности живота монаха Андреја Рубљова. Желим да изразим патњу и тескобу уметниковог духа на начин на који их разумем, на основу времена и проблема повезаних са нашим временом.
Да ли сте гледали неко од остварења Андреја Тарковског? У коментару оставите назив вашег омиљеног филма 🙂