Ученица наше школе, Дајана Јанковић, поново нас је наградила лепим речима инспирисаним звезданим небом. Овога пута у форми песме коју делимо са читаоцима, а не тако давно, занимљивим текстом ког се можете подсетити овде.
Лете звезде, летим ја
Гдје ли ме води ова звијезда?
Да ли је Даница?
Гледа ме присутна.
Бјежим од нечега.
Неморал ме гања.
Сустижем нешто.
Или неког?
Да ли сам тај неко ја?
Биће чежње без граница.
Трчим ка правој себи.
Ово нисам ја.
Моја душа је све даље.
Неморал ме грли.
Саплићем се о праву себе.
Падам у јаму.
На дну ме сачека моја душа.
Одбаци са мене јад.
Тиме пређох преко свог поноса.
Досегох морал.
Сада летим међу звијездама.
Поново се вратих своме рају.
Морал ме обузе.
Бог је са мном.
Дајанина песма настала је на часовима посвећеним обећежавању великог јубилеја – 300 година од рођења великана светске филозофије Имануела Канта. Ученици одељења Т4 су у уторак 26. марта, инспирисани познатим Кантовим цитатом из Критике практичког ума – „… две ствари испуњавају душу увек новим и све већим дивљењем и страхопоштовањем: звездано небо изнад мене и морални закон у мени”, по сопственом избору, стварали дела. Настале су слике, песме или кратки есеји. Рад ученика пратила је музика 18. века, коју је за ову прилику бирала наставница Александра Жарковић. Слушала се музика Бокеринија и К.Ф. Е. Баха. Наставница Јадранка Пешти припремила је презентацију која је кроз слике приближила Канта и његово време, а наставница Смиљана Чурић боје и остали сликарски материјал.
Библиотека 