„БОРБА“ Дајане Јанковић

Ученица наше школе, Дајана Јанковић, поново нас је наградила лепим речима инспирисаним звезданим небом. Овога пута у форми песме коју делимо са читаоцима, а не тако давно, занимљивим текстом ког се можете подсетити овде. Лете звезде, летим ја Гдје ли ме води ова звијезда? Да ли је Даница? Гледа ме присутна. Бјежим од нечега. Неморал … Настави са читањем „БОРБА“ Дајане Јанковић

ЦАР ЛАЗАР СЕ ПРИВОЛЕВА ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ

"Косовски божури" Надежда Петровић

Полетио соко тица сиваод светиње од Јерусалима,И он носи тицу ластавицу,То не био соко тица сива,Веће био светитељ Илија;Он не носи тице ластавице,Веће књигу од Богородице;Однесе је цару на Косово,Спушта књигу цару на колено,Сама књига цару беседила:„Царе Лазо, честито колено,Коме ћеш се приволети царству?Или волиш царству небескоме?Или волиш царству земаљскоме?Ако волиш царству земаљскоме,Седлај коње, притежи … Настави са читањем ЦАР ЛАЗАР СЕ ПРИВОЛЕВА ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ

„КО ТЕЧЕ УЗВОДНО“ Мика Антић

Постоје разбијачи времена, који ти сваког данаодузимају помало уситњеног тебе. Шта значи пријатељство? Бити у свему присутан,али невидљив. Безгласан. Ненаметљив. Шта значи љубав? Додиривати свет око себе,али не кварити га. Бити вешт у врлинама. Бити промућуран у посматрању, припадању,узбуђењу, достојанству и наклоности. Сређен. Шта значи оданост? Бити у свему читак,али са финим осећањем мере. Без … Настави са читањем „КО ТЕЧЕ УЗВОДНО“ Мика Антић

„ИНКАНТАЦИЈА“ Аница Савић Ребац

Снежна земља ко да дише у сну,Ко да зраци пуни медне росеПродиру кроз ћилим лак и звездан,Продиру кроз хладну површину У дубине топле њене груди.Тамо дрхте сад већ пола буднеЖиле танке, и сокови струје;Кроз ваздуха тишину кристалну Чујем где се вечито клијањеИ семење небројене креће:Земљина се вечна плодност дижеСва на моћну заповест месеца Као слана … Настави са читањем „ИНКАНТАЦИЈА“ Аница Савић Ребац

„СУНЦЕ НА ЗАЛАСКУ“ Виктор Иго

Ја волим прозрачно вече, волим вечеКад, златно, по старим прочељима течеИ сја иза крошњи густих;Кад му се по небу вуку магле пламнеИ кад запљускјује из плавети тамнеОточја небеса пустих. Ох! гледајте небо, те облачне струје,Незнане облике те, што их олујеГомилају у висини!Вал им се обасја каткад муњом блиједом,Као да џин неки извлачи одједномМач у небеској … Настави са читањем „СУНЦЕ НА ЗАЛАСКУ“ Виктор Иго