Врати ми моје крпице Моје крпице од чистога сна Од свиленог осмеха од пругасте слутње Од мога чипкастога ткива Моје крпице од тачкасте наде Од жежене жеље од шарених погледа Од коже с мога лица Врати ми моје крпице Врати кад ти лепо кажем
Укорих срце своје седам пута! Први пут: кад се кушах дочепати високога положаја израбљујући слабије. Други пут: кад се претварах да сам хром пред онима који бијаху обогаљени. Трећи пут: након што бијаше да бирам дано, радије изабрах лагано него тешко. Четврти пут: кад сам, погрешивши, тешио себе погрешкама других. Пети пут: кад бијах послушан … Настави са читањем „Седам укора “ Халил Џубран
Целе сам ноћи спавао с тобом уз само море, на острву. Дивље и блага си била између сласти и сна, између ватре и воде. Можда веома касно наши се снови спојише у висинама или доле-горе као гране које исти ветар њише, доле као црвене жиле што се додирују. Можда се твој сан одвојио од мог … Настави са читањем „Ноћ на острву“ Пабло Неруда
Библиотека 