Тмину усамљене собе
Светлост звезда омета
Мисли ка прозору ме воде
Дивим се ономе ван домета
Небо као посуто
Милионима златних кликера
Питам се да ли човек ће
С њима као дете да се поигра
Да ли их и ти видиш све
Тамо горе тако невине
Ван домашаја човека
Можда је тако најбоље
Људске руке стварају
Али исто тако и уништавају
Па шта год на Земљи постане
Бар ће небо да нам остане
На часовима посвећеним обележавању јубилеја – 300 година од рођења Имануела Канта, настало је много интересантних радова који завређују пажњу. Овог петка читамо песму Златни кликери ученика одељења Т4, Дејана Чилића коме захваљујемо на дивним стиховима! Уживајте.
Библиотека 