Сада је то још увек опасност која певаПламен који прозирност проглашава за пријатељствоМузикалније птице умакну судбиниАли умакну и речимаРечи греше песма се ствараДругачије нико није постао песникСвет се дели на оне који су запевалиИ оне који су остали робовиАли долази дан великог ослобођењаПесме ће се отворити ко тамницеПесници ће бити уништениПесме ће бити прилагођенеКад народ … Настави са читањем „СУДБИНА ПЕСНИКА“ Бранко Миљковић
Мрачно је небо. Месец крвавиУ поноћноме тиња облаку,Ко тежак уздах шапће у травиВетар. Голгота спава у мраку.Црно је небо, ни звезде нема –У грозничавом бунилу дремаПланета стара:Грех на њој тешка крила одмара...Тама је пала...Суморно ћуте троја вешалаУ глухо доба тишине мртве –Празна и црна –С њих су недавно скинуте жртве:Два разбојника и Божији син –Два … Настави са читањем „ГОЛГОТА“ – Милета Јакшић
У живљењу, у трпљењусрце блиједи,срце вене,сена слиједибившег мене,у трпљењу, у живљењу.Изгубих се у тражењу.Ја сам био,ја сам и сад.Нисам био,нисам ни сад.Изгубих се у тражењу.У лутању, у сновиманоћ ме руби,дан ме враћа.Дан се губи,живот краћа,у сновима, у лутању.У надању, у чекањуживот снијем,а сном живим.Срце кријем,срце кривимшто не живим,што још снијем,у чекању, у надању. На данашњи … Настави са читањем Поезија Меше Селимовића
Читаве године устава од лана трулела је насред Варошког поља; окресан и зелен, згомилан,Лан се распадао тамо притиснут великим бусањем.Дању је на несносној припеци горео.Мехурићи су тихо грготали, а ширином тешког запахаЗунзаре тале густу мрежу звукова.Беше ту вилин-коњица, пегавих лептира,Ал најлепша од свега била је дебела пенаЖабокречине која је расла као усирена водаУ сенци уставе. … Настави са читањем „Природњакова смрт“, Шејмас Хини
Тмину усамљене собеСветлост звезда ометаМисли ка прозору ме водеДивим се ономе ван дометаНебо као посутоМилионима златних кликераПитам се да ли човек ћеС њима као дете да се поиграДа ли их и ти видиш свеТамо горе тако невинеВан домашаја човекаМожда је тако најбољеЉудске руке стварајуАли исто тако и уништавајуПа шта год на Земљи постанеБар ће небо … Настави са читањем ЗЛАТНИ КЛИКЕРИ, Дејан Чилић
Да будем врло срећан и јакшта треба срцу мом? Мало тога…Волим све – звери, дрвеће, Бога,у подне зраке, у поноћ мрак.И на рубу непостојањакажем: у души кад беше пакао:певао сам, а ако сам плакао –биле су то сузе дивљења. Владимир Набоков рођен је у Санкт Петербургу 22. априла 1899. године. Био је руско-амерички књижевник. Првих 20 … Настави са читањем „Да будем срећан“ – Владимир Набоков
Полетио соко тица сиваод светиње од Јерусалима,И он носи тицу ластавицу,То не био соко тица сива,Веће био светитељ Илија;Он не носи тице ластавице,Веће књигу од Богородице;Однесе је цару на Косово,Спушта књигу цару на колено,Сама књига цару беседила:„Царе Лазо, честито колено,Коме ћеш се приволети царству?Или волиш царству небескоме?Или волиш царству земаљскоме?Ако волиш царству земаљскоме,Седлај коње, притежи … Настави са читањем ЦАР ЛАЗАР СЕ ПРИВОЛЕВА ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ
Постоје разбијачи времена, који ти сваког данаодузимају помало уситњеног тебе. Шта значи пријатељство? Бити у свему присутан,али невидљив. Безгласан. Ненаметљив. Шта значи љубав? Додиривати свет око себе,али не кварити га. Бити вешт у врлинама. Бити промућуран у посматрању, припадању,узбуђењу, достојанству и наклоности. Сређен. Шта значи оданост? Бити у свему читак,али са финим осећањем мере. Без … Настави са читањем „КО ТЕЧЕ УЗВОДНО“ Мика Антић
Снежна земља ко да дише у сну,Ко да зраци пуни медне росеПродиру кроз ћилим лак и звездан,Продиру кроз хладну површину У дубине топле њене груди.Тамо дрхте сад већ пола буднеЖиле танке, и сокови струје;Кроз ваздуха тишину кристалну Чујем где се вечито клијањеИ семење небројене креће:Земљина се вечна плодност дижеСва на моћну заповест месеца Као слана … Настави са читањем „ИНКАНТАЦИЈА“ Аница Савић Ребац
Ја волим прозрачно вече, волим вечеКад, златно, по старим прочељима течеИ сја иза крошњи густих;Кад му се по небу вуку магле пламнеИ кад запљускјује из плавети тамнеОточја небеса пустих. Ох! гледајте небо, те облачне струје,Незнане облике те, што их олујеГомилају у висини!Вал им се обасја каткад муњом блиједом,Као да џин неки извлачи одједномМач у небеској … Настави са читањем „СУНЦЕ НА ЗАЛАСКУ“ Виктор Иго
Библиотека 