По чувеној причи Са далеког севера Ловци на вукове Бодеж са две оштрице Умоче у свежу крв Балчак пободу у лед И оставе у снежној пустињи. Гладан вук Осети крв надалеко Поготову на чистом оштром ваздуху Под високим мразним звездама И брзо пронађе крваву удицу. Облизујући смрзнуту сукрвицу Пореже језичину И своју топлу крв Лапће с хладног сечива. И не уме да стане Док се не скљока Надут од сопствене крви. Кад су такви вукови Који се најтеже лове Какви ли су тек људи Па и читави народи А поготову наш Који су властите крви Не може надостити И пре ће нестати Него се опсетити Да ће крвав бодеж Остати Једини Споменик И крст Изнад нас.
Матија Бећковић је српски књижевник, песник и филолог, редовни је члан Српске академије наука и уметности, члан Крунског савета престолонаследника Александра Карађорђевића, почасни члан Удружења за уметност, културу и међународну сарадњу „Адлигат”. Рођен је 29. новембра 1939. године у Сенти, живи у Београду. Више о његовом животу и стваралаштву сазнајте ОВДЕ.
Библиотека 