Остарело лето болно, опада му коса густа, дрвље сухо и невољно, и што оста лишћа пуста све је вело, невесело. Ал' моје је срце свеже, пролећа се њему смеше, па када би лишће вело, па када би само хтело по мом срцу да полеже, сваки листак што би пао кô цветак би поникао. Ал' уместо лишћа вела једна се је ружа свела, па је пала, па се расцветала посред срца мога врела; ал' од те ће руже мене врело срце да увене.
Песма по избору професорке ликовне културе и мастер ликовни уметник-сликар Смиљане Чурић
Лазар Лаза Костић био је српски песник, књижевник, доктор правних наука, адвокат, полиглота, новинар, драмски писац и естетичар. Рођен је 12. фебруара 1842. године у Ковиљу, а умро 26. новембра 1910. године у Бечу.
Библиотека 