Ich bin nicht Stiller!
Изјавом „Ја нисам Штилер!“ почиње роман „Штилер“ (објављен 1954.године) швајцарског писца Макса Фриша.
При уласку у Швајцарску (Међународни аеродром Цирих), Американац Џим Ларкин Вајт /Jim Larkin White бива ухапшен због претпоставке да је управо ОН нестали швајцарски држављанин уметник и вајар Анатол Штилер (Anatol Ludwig Stiller) оптужен за шпијунажу.
Централне теме романа као што су КРИЗА ИДЕНТИТЕТА и критика швајцарског друштва представљене су техником монтаже илити филмском техником (ретроспектива, брзо измењивање слика, истовремено приказивање различитих догађаја из различитих перспектива.).
Покушаћу у овим свескама да извештавам и никако другачије (стр. 90).
Због „промашеног“ живота и неуспелог брака са бившом балерином Јуликом Штилер-Чуди, јунак себи ствара нови идентитет (ново презиме Вајт, на енгл White / бела боја, симболично као бело платно или лист папира на ком може почети све изнова) и бежи од своје стварности, свог живота.
После пар година јунак се враћа у своју државу, али … зашто?
Роман се може посматрати као: роман у форми дневника, роман друштва, љубавни роман, роман пријатељства и вере, послератни роман (питање неутралности Швајцарске за време Другог светског рата) , можда чак и као криминалистички и роман повратника.
Макс Фриш (Max Rudolf Frisch) рођен је 15. маја 1911. године у Цириху, а умро 4. априла 1991. године. Био је архитекта, драматичар и писац. Најпознатија дела: Штилер, Хомо Фабер (1957) и Нека ми име буде Гантенбајн (1964).
Библиотека 